Група комшија, станара и еко активиста из Kњажевачке улице у Дурлану окупљена је око идеје да међублоковска јавна површина на којој се налазе њихове зграде добије статус јавног градског парка. Активно раде у заједници на решавању овог питања већ годину дана, а као наставак те иницијативе дошао је и следећи корак за који је ова неформална група под именом „Зелени зид Ниш“ добила подршку и од Локалне фондације Ниш.
Група „Зелени зид Ниш“ иницирала је и успоставила сарадњу са Грађевинско-архитектонским факултетом у Нишу, чији студенти су осмислили укупно 21 идејно решење за уређење међублоковског простора и зелених површина у Kњажевачкој улици. Уз менторску подршку професорке Милене Динић Бранковић, на овим решењима је радило укупно 74 студента, а њихови радови ће јавности бити представљени на великој изложби крајем априла. Професорка Динић Бранковић истиче да су овакве акције изузетно важне, посебно за студенте завршних година који током читавог школовања стичу теоријска знања, да их припреми за оно што ће их касније заиста и чекати када буду кренули у процес урбанистичког планирања или пројектовања.
“Kатедра за урбанизам и просторно планирање на Грађевинско-архитектонском факултету има дугу традицију сарадње са различитим актерима у процесу уређења и унапређења различитих градских простора. Обично је та иницијатива до сада долазила од неке локалне самоуправе, а сада је по први пут иницијатива дошла од једног грађанског удружења, што смо ми радо прихватили“ каже професорка Динић Бранковић.
Студенти су се овом задатку посветили са великим ентузијазмом, а њихово учешче је било добровољно, као део изборног предмета Урбани дизајн и композиција, на деветом семестру студијског програма Архитектура. Kако кажу, мотивација није било само добијање оцене на факултету, већ и знатно шири интерес и жеља да се грађанима обезбеде одговорајући услови за свакодневне активности и квалитетно провођење времена на отвореном простору.
Утисци студената
„Знамо колико су се грађани ангажовали за ову акцију и који проблеми су актуелни на овој локацији. Један од главних проблема је недостатак паркинг места и грађани су почели да запостављају отворене површине које су некада били терени и игралиша за децу, а онда су постали места за паркирање, што наравно није било по плану. Поред тога, осветљење није било адекватно и није га било довољно. Зато смо желели да помогнемо становништву, али и целом граду“ Маша Ранђеловић.
„Значајно је то што ми кроз ове своје радове гледамо интересе људи који ће живети на том простору. Урбанистичко уређење значи да ће животни простор бити у бољем стању, а самим тим и квалитет живота становника на тој локацији ће бити бољи. Зеленило је већ присутно и добро је што је ту, међутим одржавање зеленила као ни мобилијара није било на довољно добром нивоу. У нашем плану налази се главна стаза која повезује све садржаје на источној и западној страни, имамо игралишта за децу, централни део за окупљање, као и заједничку башту коју би станари одржавали“ Лука Завишић.
„Ми смо прво хтели да сачувамо зеленило, да га буде што више и да станари имају простор за седење и социјализацију пошто то немају тренутно. Фокус је такође био на томе да организујемо паркинг места пошто је то био један од највећих проблема“ Петра Ловић.
„Ова локација је била слабо очувана, занемарена, у сваком смислу запуштена, по питању зеленила, отпада, фасада зграда и ми смо као студенти били одушевљени што је баш та локација одабрана за један овакав пројекат“ Никола Шћекић.
„Због великог укрштања аутомобилског и пешачког саобраћаја, желели да обезбедимо да се по том питању направи диференцијација. У близини те локације се налази школа, велики број деце пролази ту, па би се овим решењем повећала безбедност деце, али и свих осталих становника“ Емилија Симић.
Професорка Динић Бранковић подсећа да је партиципација грађана актуелна у урбанистичком планирању у свету, а сада и код нас постаје неодвојиви део процеса обликовања различитих градских простора. Због тога је и ова предузимљива идеја „Зеленог зида Ниш“ изузетно значајна.
„Ово су посебно важни простори у граду, с обзиром на њихове нерешене имовинско-правне статусе. Радови студената јесу једна лепа идеја и визија како би ти простори могли да изгледају, а имплементација таквих пројеката у пракси зависи од доносилаца одлука, односно оних који такве акције треба да препознају и подрже, кроз адекватне регулативе и да сагледају све управљачке аспекте“ указује професорка.
Питања која се тичу свих нас треба да обухвате учешће људи из различитих сектора и због тога је оваква иницијатива „Зеленог зида Ниш“ која укључује проактивне грађане и студенте, повезује их са институцијама и позива на акцију доносиоце одлука препозната и као пример добре праксе од стране Локалне фондације Ниш.
